Marmelada od paradajza, krušaka, šljiva i jabuka. Marmelade aux tommates, poires, prunes et pommes. 


Marmeeelada , maaarmelada ukusna i puna  slada , slatka kao čokolada za nas i naše mališane. Govorila je uvek u stihovima, rimovala reči brzinom svetlosti i tiho ih pevušila u sebi , čini mi se da je u stihovima i progovorila. Njena prva napisana pesmica kao domaći zadatak učiteljice Brankice, još uvek stoji na požutelom papiru izbledelh slova odoleva vremenu prilepljen na kaljevoj peći njihove dečije sobe. A najviše je volela tako da pevuši te svoje,  u momentu sklapane stihove,  tek rođenoj sestrici kružeći oko njene kolevke i veselo je zadirkivajući, a evo je sada već na pragu svoje druge knjige.

Jesenje sunce se veselo zavlačilo među srebrnim listovima žalosnih  vrba koje su nemo , pognute glave,  potapale  svoje umorne grane u suncem obasjanu  reku umivajući ih i na trenutke hitro stresajući  sa sebe žubore hladne Ravanice umilno se osmehivale suncu ne bi li mu izmamile još koji topli zračak .A onda odjednom zablistalo po već umornoj travi,  izmorenoj od letnjih vrućina, zavlačilo se među bakarnim listovima našeg voćnjaka prepunog rumenih jabuka, zlatno- žutih krušaka i modro plavih šljiva, a onda odlazilo gore, negde daleko , milujući baršunaste nebeske lađe, koje su tiho plovile nebeskim prostranstvom. Sunce je igralo svoj poslednji jesenji valcer i tiho pripremalo svoje tople zimske postelje.


Pripremala je baka Vidosava svih ovih godina zimnicu, pravila je i ajvare i pekmeze i marmelade ali joj se nekako cinilo da će ove jeseni napraviti najbolju i najslađu marmeladu na svetu za njenu prvu sreću radost najveću, unukicu Jelenu -moju Jelu kako je govorila.


Jelena živi  prve dane svog malenog života.  Imala je mesec dana , nežno se privijala na majčine grudi, ravnomerno udisala reski jutarnji vazduh žmirkajući na škakljive dodire sunčevih zraka. Naivno se osmehivala na vesela zadirkivanja deke Novice, najsretnijeg deke na svetu, posle 60 godina u familiji Vujičić došla je na svet devojčica, potajno se nadajući da će mu se možda sledećih godina iz naručja snahe osmehivati mali dečačić, njegov unuk. Tri i po godine kasnije i bi nekako tako, svet je ugledala svojim kao more plavim okicama,  njena sestrica Milena , koju je deka od milošte zvao Mišel uz kojeg je naučila prve stihove dečijih pesama i računjanje na prstićima.


Marmeladu , marmeladu, bakinu najbolju i najslađu baka je pravila ovako:

6 kg šljiva iz našeg voćnjaka ( sterlejke, požege)

2 kg naših krušaka (najbolja  je  kruska viljamovka)

1 kilogram jabuka iz našeg voćnjaka ( žuti golden)

1 kilogram paradajza iz naše bašte koja je bila tik uz kuću okružena bezbrojnim drvenim košnicama nanizanim kao niske bisera sa pčelama koje su veselo zujale oko nas i  poslušno odlazile u svoje saće na pozive deke Noleta.

1,5 do 2 kg šecćera , zavisi koliko volite da bude slatka

Vanila ( ja sam upotrebila tečnu vanilu)

1 tableta crne čokolade


Priprema:

Śljive operite očistite od koštica, kruške operite, oljuštite očistite od semenki, jabuke takođe i isecite ih na male kockice. Paradajz stavite u vreloj vodi kada provri 30-tak sekundi pa ih stavite u činiji sa hladnom vodom – tako će se kožica skidati sama od sebe, pa ga iszcite na pola. Što se tiče semenki ja ih nisam potpuno izbacila meni ne smeta kada ih ima a vi uradite po vašem nahođenju.



Založite vatru u vaše « smederevce ili vranjance, u velikoj plavoj  šerpi obavezno sa tufnicam stavite najpre šljive, zatim kruške i jabuke naoružajte se veeelikim drvenim varjačama sa dugackim drškama ( deda Noletov ručni rad)  i mešajte s’vremena na vreme dok se vatra ne zahukta, a kada marmelada krene da igra po šerpi i da bućka, pućkai i počne  da iskače iz šerpe i skakuće po vašim rukama;  neprestano mešajte. Negde na polovini dodajte polovinu šećera i pri kraju kuvanja paradajza i resto šećera. 


Kada marmelada bude kuvana, aha? Dobro dobro, ono čuveno pitanje :  » kako znamo kada je gotova »? Kada vašu ogromnu varjaču povučete po dnu šerpe tako da ostavlja traga po dnu serpe,  marmelada je spremna da uskoči u dobro oprane i osušene tegle. Iskoristite još malo vaše šporete , tako što ćete dobro napunjene tegle da nema vazduha u njima staviti da se marmelada zapeče ogozgo. Nakon toga ih zatvorite poklopcima, dobro ih zategnite , spakujte po stalažama vašeg špajza ili još bolje podruma i sa nestrpljenjem očekujte hladne zimske   dane uz veselo pucketanje vatre i mirisa tek ispečenih palačinki , razmazivati najbolju bakinu marmeladu na svetu, dok veju , veju nebeske balerine i mraz po staklu šarenilo šara.. I…., neka im je laka zemlja , otišli su tako tiho iznenada a a mi smo verovali da će ih smrt jednostavno zaobići i da će biti zauvek sa nama , nas deka Nole i baka nam Vida.  I pored malih životnih nesuglasica mogu slobodno da kažem da su bili divni ljudi, celog života su radili misleći na svoju decu i njihovu sreću.

Publicités

Laisser un commentaire

Entrez vos coordonnées ci-dessous ou cliquez sur une icône pour vous connecter:

Logo WordPress.com

Vous commentez à l'aide de votre compte WordPress.com. Déconnexion / Changer )

Image Twitter

Vous commentez à l'aide de votre compte Twitter. Déconnexion / Changer )

Photo Facebook

Vous commentez à l'aide de votre compte Facebook. Déconnexion / Changer )

Photo Google+

Vous commentez à l'aide de votre compte Google+. Déconnexion / Changer )

Connexion à %s